-
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
ledenog anela koji prozire sve trice i ku%0Å„ine. Ne biti zao, ali ne
145
biti ni blag.
Filozofi ovoga vremena pokazali su se nedostojni da mene i
moju knjigu smeju da ra%0Å„unaju medu svoje: jedva da je potrebno
UZ PLAN: POSLEDNJI FILOZOF"
uveravanje da im i u ovom slu%0Å„aju pru~am priliku da se razaberu
hoće li ili neće neato da nau%0ńe, ali da se ja ne osećam sklon da im
150
ma kako u tome iziem u susret.
Ono ato se sada naziva filologija" i ato namerno ozna%0Å„a
Prvobitna svrha filozofije je osujećena.
vam jedino neutralno, i ovaj put bi moglo da prenebregne moju
Protiv ikoni%0Å„ke istoriografije.
knjigu: jer ona je muake prirode i ne vredi za uakopljenike. Njima
je, ataviae, bolje da ostanu sedeći za razbojem i preklapaju.
6
Dajl, %0Å„isto gramati%0Å„ka sveza koja, u nema%0Å„kom jeziku, ozna%0Å„ava atribute i
umetnute re%0Å„enice. Bez sadr~aja, ona ukazuje prvenstveno na sintaksi%0Å„ke odnose.
58 Fridrib Ni%0Å„e
II
Filozofija, bez kulture, i nauka.
Izmenjeni polo~aj filozofije nakon Kanta. Metafizika nemo
guća. Samokastracija.
Tragi%0Å„ka rezignacija, kraj filozofije.
FILOZOF KAO ISCELITELJ KULTURE
Jedino je umetnost kadra da nas spase.
(proleće 1873. godine)
1. Izliani filozofi.
2. Istina i iluzija.
3. Iluzija i kultura.
4. Poslednji filozof.
Metoda filozofa, da bismo stigli do konca, sastoji se u rubri-
151
ciranju.
Nelogi%0Å„ki nagon. Plan. `ta je filozof?
Istinoljubivost i metafora. Kakav je odnos filozofa prema kulturi?
Naro%0Å„ito prema tragi%0Å„koj kulturi?
Zadatak gr%0Å„ke filozofije: sputavanje.
Barbarizujući u%0ńinak saznanja. Priprema. Kada ia%0ńezavaju dela? Izvori.
%7Å„ivot u iluziji. a) za ~ivot,
b) za dogme.
Po%0Å„ev od Kanta filozofija mrtva.
Hronologija. Potvrena sistemima.
`openhauer pojednostavljiva%0Å„ uklanja sholastiku.
Nauka i kultura. Suprotnosti.
Glavni deo. Filozofi u tekstu i ekskursima.
Zadatak umetnosti.
Put je vaspitavanje.
Zaklju%0Å„ak. Polo~aj filozofije u odnosu na kulturu.
Na filozofiji je da proizvodi tragi%0Å„ku oskudicu.
152
Novovekovna filozofija, nenaivna, sholasti%0Å„ka, pretrpana
obrascima.
Sta je filozof?
`openhauer pojednostavljiva%0Å„.
Ne dozvoljavamo viae raspevanost u pojmovima. Jedino u
1. S one strane nauka: dematerijalizovati.
umetni%0Å„kom delu.
2. S one strane religija: demistifikovati bogove, razma-
dijati.
Protivotrov za nauku? Gde?
3. Tipovi: kult intelekta.
Kultura kao protivotrov. Da bi na njega nauka bila osetlji-
4. Antropomorfni prenosi.
va, moramo poznavati njene nedostatke. Tragi%0Å„ka rezignacja. Bog
zna ata će joa biti s kulturom! Ona po%0ńinje odostrag.
Fridrih Ni%0Å„e
60
KNJIGA 0 FILOZOFU
61
Sta je sada na filozofiji da u%0Å„ini?
3. Stara gr%0Å„ka filozofija protiv mita a za nauku, delimi%0Å„no
protiv posvetovljenja.
1. Nemogućnost metafizike.
2. Mogućnost stvari po sebi. S one strane nauka.
U tragi%0Å„kom razdoblju: saglasni, Pitagora, Empedokle,
3. Nauka kao spaaavanje pred %0Å„udom.
Anaksimandar; apolonski protivan, Heraklit; raskidajući sa sva
4. Filozofija protiv dogmatizma nauke.
kom umetnoaću, Parmenid.
5. Ali samo u slu~bi jedne kulture.
6. Sopenhauerovo pojednostavljivanje.
155
7. Njegova popularna i umetni%0ńki moguća metafizika.
Rezultati ia%0Å„ekivani od filozofije su obrnuti.
I. Uvod. Sta mo~e da uradi filozof u onome ato se ti%0Å„e kulture
8. Protiv opateg obrazovanja.
njegovog naroda.
On izgleda kao
153
a) ravnoduani samotnik,
b) u%0Å„itelj sa sto najspiritualnijih i najapstraktnijih glava,
Filozofija nema niata opate: tek je nauka, tek umetnost.
c) ili neprijateljski razara%0Å„ narodne kulture.
Empedokle i Anaksagora: prvi hoće magiju, drugi prosve-
tljenje, prvi je protiv posvetovljivanja, drugi za.
Pod b) delovanje je samo posredno, ali prisutno, kao i pod c).
Pitagorejci i Demokrit: stroga nauka o prirodi.
Pod a) deaava se da usled nesvrhovnosti prirode on ostane
Sokrat i danas nu~ni skepticizam.
Heraklit: apsolutni ideal, sve je privid i igra. samotnik. Meutim, njegovo delo ostaje za kasnija vremena. Ipak
Parmenid: put ka dijalektici i nau%0Å„ni organon. se zapravo pitamo da li je on bio nu~an za svoje vreme.
Jedini spokojan jeste Heraklit. Ima li on neki nu~ni odnos s narodom, postoji li teleologija
Tales ~eli da dopre do nauke, i Anaksagora, Demokrit, Per- filozofa?
menidov organon, Sokrat. Anaksimandar se opet od nje udaljava, Prilikom odgovaranja mora se znati ata se naziva njegovo
kao i Empedokle, Pitagora.
vreme": to mo~e biti neko malo ili neko izuzetno veliko vreme.
Glavni stav: on ne mo~e da stvori nikakvu kulturu,
154
ali mo~e da je pripremi, da odstrani uvek
okove, ili da je ubla~i i tako o%0Å„uva, samo
1. Suatinsko nesavraenstvo stvari:
ili da je razori.
konsekvencije neke religije, i to bilo optimisti%0ńke bilo pori%0ńući
pesimisti%0Å„ke,
konsekvencije kulture, Nikada neki filozof, svojim pozitivnim stranama nije povu
konsekvencije nauka. kao narod za sobom. Jer on ~ivi u kultu intelekta.
Prema svim pozitivnim stranama neke kulture, religije, njegov
2. Egzistencija zaatitnih sredstava koja se izvesno vreme stav je raskidajući, razarajući (%0ńak i kada pokuaava da zasniva).
bore. K tome pripada filozofija, po sebi apsolutno neak- On je najkorisniji kada ima mnogo toga za razaranje, u vre
tuelna. Obojena i ispunjena prema vremenu. menima haosa i izopa%0Å„enosti.
62 - Fridrib Ni%0Å„e
KNJIGA 0 FILOZOFU 63
Svaka kultura u cvetu te~i za tim da filozofa u%0Å„ini nepotreb
`tete od filozofije:
nim (ili da ga potpuno izoluje). Izolovanje ili zakr~ljavanje mo~e
Rastakanje instinkta,
se objasniti na dva na%0Å„ina:
kultura,
a) nesvrhovnoaću prirode (onda ako je potreban);
moralnosti.
b) nesvrhovnom predostro~noaću prirode (onda ako je ne
Specijalni posao filozofije za sadaanje vreme.
potreban).
Nedostatak popularne etike.
II. Njegovi razara%0ńki i potkresujući u%0ńinci - na ata?
Nedostatak osećanja va~nosti saznavanja i izbora.
III. Sada - poato nema kulture, ata on ima da pripremi (razori)? Povranost u razmatranju crkve, dr~ave i druatva.
Gnev prema povesti.
IV. Napadi na filozofiju.
Govorenje o umetnosti i nedostatak kulture.
V. Zakr~ljali filozofi.
157
Oboje je posledica nesvrhovnosti prirode, koja uniatava
mnogobrojne klice, ali je ipak podstakla par velikih: Kant i So-
Sve ato je opateva~eće u nekoj nauci postalo je slu%0ńajno i
penhauer.
potpuno nedostaje.
Izu%0Å„avanje jezika, bez u%0Å„enja o stilu i retorike.
VI. Kant i `openhauer. Od jednog do drugog, korak prema slo
Indoloake studije, bez filozofije.
bodnijoj kulturi.
Klasi%0Å„na antika, u%0Å„i se bez veze s njenim prakti%0Å„nim preg
`openhauerova teologija s obzirom na kulturu u nastajanju.
nućima.
Nauka o prirodi, bez one lekovitosti i spokoja koje je Gete
Njegova dvostruka pozitivna filozofija (nedostaje ~iva sredi
u njoj nalazio.
anja klica) - sukob samo za one za koje nema viae nade. Kako će
Povest, bez ponesenosti.
nadolazeća kultura nadmaaiti taj sukob.
Ukratko, sve nauke bez njihove prakti%0Å„ne primene: dakle,
druk%0Å„ije upra~njavane nego ato su ih upra~njavali istinski ljudi
156
kulture. Nauka uzeta kao zaraivanje kruha!
Filozofiju praktikujete s mladićima bez iskustva: vaai stari se
Vrednost filozofije:
okreću prema povesti. Nemate %0ńak ni popularnu filozofiju, ali zato
iaćenje od svih zbrkanih i praznovernih predstava. Protiv
naprotiv dr~ite sramno jednoobrazna popularna predavanja. Uni
dogmatizma nauka.
verziteti daju studentima nagradne zadatke, o Sopenhaueru! Popu
Dokle je nauka, ona je pro%0ńiaćavajuća i prosvetljujuća, do
larna beseda o Sopenhaueru! To je već bez svakog dostojanstva!
kle je anti-nau%0Å„na religiozno je mra%0Å„nja%0Å„ka.
Odstranjivanje u%0ńenja o duai i racionalne teologije. Kako je nauka mogla postati ono ato je sada, mogućno je
Dokazivanje apsolutno antropomorfnog. objasniti jedino razvojem religije.
Protiv %0Å„vrstog va~enja eti%0Å„kih pojmova.
Protiv mr~nje prema telu.
Fridrib Ni%0Å„e
64 KNJIGA O FILOZOFU
65 [ Pobierz całość w formacie PDF ] - zanotowane.pl
- doc.pisz.pl
- pdf.pisz.pl
- matkadziecka.xlx.pl